Српски песник Саша Мићковић је у 2016. добио две награде за књижевност, Песничку хрисовуљу и Годишњу награду општине Рача. Ових дана стигла је вест да је добио и награду у Италији, коју додељује VerbumlandiArt–Удружење уметника из Галатонеа, који су направили сарадњу с Клубом љубитеља књиге “Мајдан” из Костолца и делују као суорганизатори, због потписаног Протокола о сарадњи и тзв. Пакта пријатељства. Прво место у Италији освојила је Мићковићева “Химна мира”.
Конкурс у Италији је расписан на тему мира, а учествовали су писци из Италије, Русије, Енглеске, Арабије, Француске, Бугарске, Хрватске, Црне Горе, Србије, сазнајемо од песника Мићковића.
Председник жирија је Славица Пејовић, а уз њу су о победничкој песми одлучивали Милисав Миленковић и Мирјана Добрила.
Додела награде Саши Мићковићу за освојено прво место с песмом Химна мираће се одржати 20. децембра у Италији, Лече.
Саша је на конкурс послао “дупли сонет” од 28 стихова, на тему свеопштег светског мира, а с назнакама опраштања и помирења, уз ширење благолечних мисаоних стрелица. Песма је на конкурсу препозната као порука љубави и разумевања.
“Ова награда ми је веома драга, јер је поезија тематски обрадила тему мира – који је најбитнији суштаствени сачинитељ среће и живота свих људи који битишу на планети. Такође, веома је корисно што српска поезија на овај начин излази из нашег подручја и полако насељава и друге земље, које су отворене за српску поетску реч. Свакако, није све у наградама, јер поезију не сматрам за неку маратонску дисциплину, тркалиште… Али понекад је лепо у радну собу донети и “похвалу”, јер се и на тај начин рад песника крунише”, каже за РТС Саша Мићковић.
Иначе, у 2016. години штампане су две књиге поезије, а крајем децембра очекује се и љубавна трилогија – двеста сонета који ће бити подељени у три књиге: Ода љубави, Химна жени и Шкриња за сећања.
Саша Мићковић је српски песник, рођен је у граду Шпитал (Аустрија) 23. јула 1980. године, а детињство је провео у Рачи Крагујевачкој, где уз стрица Радмила Мићковића почиње с писањем првих сонета. Тада упознаје и др Миодрага Д. Игњатовића, који му заједно с Радмилом отвара песничку ризницу. Саша примењује различите сонетне технике захтевне краљевске форме. Његова поезија је сплет духовних, философских и емотивних нити, које су уплетене у венац од преко 600 сонета. Осмислио је сонетну форму која се зове Клепсидрични ретроградни сонет с акростихом, а име форми је наденуо професор Часлав Ђорђевић. Тај сонет се може читати у оба смера.Основао је часопис за књижевност и културу Уметнички хоризонт. Један је од оснивача Књижевног клуба Радоје Домановић Рача, чији је председник, а члан је и Књижевног клуба Бранко Ћопић из Београда. Добитник је неколико књижевних награда.Живи на релацији Србија-Француска.
ХИМНА МИРА
I
Покушајмо Свете изнова и јаче,
уз молитву Творцу, а у име мира,
загасити ватре пакости и хира,
уз које се страда, робује и плаче!
Хоћемо ли Свете црне освајаче,
збацити из седла пошасти што бира
да уместо химне опело нам свира,
док аветска рука трза окидаче?
Ако има правде, усхита и среће –
у свемирском врту звездане бистрине,
нека барем сонет с неба звезду скине,
и са њом ужеже молитвене свеће.
Уз њихову светлост наклоњени миру,
наћи ћемо сврху у божанском збиру!
II
Устрептали Свете будим те из коме,
Орфејевом свирком која страх сатире,
из дубине душе чиста свест надире,
пред којом се злобни дном амбиса ломе!
Живодајна Земљо приклањам се твоме,
ореолном Небу које грех отире –
из лепости Света смеходар извире,
а доброте зраци нечастивог згроме!
Тек уз химну мира, слободни и ведри,
запљуснути сјајем васкрснулог Сунца,
постаћемо искре божанског врхунца,
из кога се нови чистији Свет недри.
Уз додире моћних арханђелских руку,
нека нам се с душе језопатње свуку!
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.