Изложба “Српске рукописне књиге из Одељења рукописа Руске државне библиотеке” отворена је у Атријуму Народне библиотеке Србије. Изложба је отворена до 22. јуна.
Фотоизложбом домаћој публици је представљен део богатог рукописног фонда Руске државне библиотеке, од посебног значаја за историју српске писмености.
Заменик управника НБС и руководилац Сектора за библиотечко-информациону делатност др Владан Тријић осврнуо се на свеукупно стање расутог српског рукописног наслеђа приметивши да се у Југославији чувало отприлике исто онолико рукописа колико и ван ње, да би у Србији остала можда тек петина те баштине.
До тога је дошло, како је рекао, уништавањем и расејавањем.
“Природно и насилно уништавање свело је свеукупно наслеђе на хиљаде рукописа од десетина и стотина хиљада, док је расејавање довело до тога да су и те хиљаде раштркане по јавним институцијама и приватним колекцијама од Владивостока до Њујорка”, казао је Тријић.
“Српско рукописно наслеђе, изузетно разноврсно и вредно, сачувано је у релативно малом броју примерака што нам, помало парадоксално, буди наду да ће у будућности бити могуће његово виртуелно окупљање”, додао је он.
Ауторка изложбе и главни палеограф Руске државне библиотеке др Марина Семјоновна Крутова рекла је да та институција чува више од 680.000 јединица рукописа од 11. до 21. века на свим словенским језицима и да посебан значај имају споменици писани ћирилицом.
У Народној библиотеци Србије представљени су јединствени споменици српске писмености, рукописне књиге и архивска грађа из периода од 14. до 19. века, писани српском редакцијом црквенословенског језика, затим на рускословенском језику, српском и руском народном језику.
Пажњу нарочито привлачи, како је приметила ауторка, знаменита Рашка крмчија, зборник црквених правила и државних закона, писана на пергаменту 1305. године у Расу, за манастир Хиландар.
О тесним српско-руско-бугарским културним везама сведочи Житије деспота Стефана Лазаревића чији препис из 1433. потиче из пера самог састављача житија, познатог књижевника бугарског порекла Константина Костенечког (Филозофа).
Житије Светог Саве било је добро познато у Русији где се он нарочито поштовао, о чему сведочи велики број преписа сачуваних до наших дана, а на изложби је представљен један од преписа из 17. века, рекла је Крутова.
У свим словенским земљама, према речима Крутове, посебно се поштовао светитељ Никола Мириклијски, а у Руској државној библиотеци се налази чувени споменик словенске писмености сачињен у скрипторијуму Кремља, који садржи више од 430 минијатура, а међу њима су и 34 минијатуре са представама Стефана Дечанског и чланова његове породице.
На изложби је приказан аутограф Стефана Младеновића, преводиоца са грчког на руски језик нарочито дела Василија Великог, затим препис Даровне повеље кнеза Лазара манастиру Раваница из 1381. који је начинио Вук Стефановић Караџић, делови књиге о ходочашћу у Јерусалим и на Свету Гору јеромонаха Јеронима.
Циљ изложбе, која се може погледати до 22. јуна, а реализује се у сарадњи са Фондацијом Андреја Прозваног, јесте да укаже на културно-историјску основу јединства братских словенских народа и на њен, не само национални, него и светски значај, истакла је Крутова.
(Dijaspora.news/rts)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.