Dijaspora

Срби у Ловри обележили 260. рођендан своје школе

By admin

Posted on 02/12/2016

У Ловри, једином насељу у Мађарској са већинским српским живљем, 25. новембра свечано обележено 260 година рада сеоске Српске основне школе. Манифестација којом је прослављен овај значајни јубилеј почела је трибином у школској згради, а настављена културно-уметничким програмом у згради Дома културе.

Свечаност је пригодним говором отворио Љубомир Алексов, представник Срба у Мађарском парламенту, који је рекао да је посебно задовољство што српска заједница вековима успешно одолева асимилацији, захваљујући пре свега српској цркви и школи. Истакао је да сама чињеница да Срби на овим просторима обележавају вишевековне јубилеје својих институција, говори довољно о народу који је сачувао свој језик и национални идентитет и да се осећа поносним што је део тог народа.

У оквиру трибине посвећене јубилеју, прво излагање на тему Слика Ловре у етнолошком истраживању, одржала је др Младена Прелић, ауторка монографије Срби у селу Ловри у Мађарској, током XX века. Други предавач била је проф. Бојана Симић, аутор уџбеника за народопис, који се користи у српском школама у Мађарској. Она је говорила о српском школству у прошлости и истакла значај цркве и школе, првих вероисповедних школа, добротвора и задужбинара.

Милан Дујмов осврнуо се на Вероисповедну школу у Ловри и подсетио да писани подаци о ловранској српској школи датирају из 1756. године. Пошто тада још није постојала школска зграда, настава се одвијала у обичној сеоској кући. Прва школска зграда подигнута је 1805. године, а 1850. је заједно са храмом и парохијским домом изгорела до темеља. Ново школско здање саграђено је 1865. године. Уз краће изводе из биографија, он је говорио и о првим учитељима, најпре о магистеру Јосифу из 1785, а затим и о осталим педагозима, све до учитељице Зорке Радашин, представивши укупно 28 учитеља.

Љубомир Алексов

Марија Ластић, професор руског језика и историје у пензији, присетила се своје прве учитељице Александре Перишић, али је пре свега истакла леп осећај када дође у ово село:

„Овде је лепа и питома природа, која обожава човека. Тако су се некада наши, осетивши то, овде и задржали. Рекли су да би овде било добро градити свој храм, куће и обрађивати њиве”.

Директорка Српске гимназије Никола Тесла др Јованка Ластић, одржала је излагање на тему: Тренутна ситуација и перспектива јавног образовања српске заједнице у Мађарској. Посебно је истакла да морамо учинити велике напоре да обезбедимо квалитетно образовање на српском језику, а указала је и на неопходност смањења разлика унутар образовног система.

Дечја фолклорна група из Ловре

Председница Самоуправе Срба у Мађарској Вера Пејић-Сутор искрено је одушевљена приказаним програмом.

„Овде се осећам као код куће. Врло сам срећна и поносна. Можемо се дичити свим овим што смо данас чули и видели. Врло је далековидо и племенито што су се наши преци залагали да се подижу школе, просвећују народ и чувају језик”, рекла је Вера Пејић-Сутор.

У оквиру пратећег програма ове значајне манифестације, у Дому културе је отворена и изложба старих фотографија ловранске школе, првих буквара и сачуваних уџбеника. Присутне је поздравио градоначелник Ловре Ђуро Богран, који је пожелео да се сви осећају пријатно и уживају у програму који је припремила њихова школа. Најстарију учитељицу у Ловри Зорку Радашин, поздравила је Јулијана Мијатовић-Которчевић, бивша ученица ловранске школе, речима захвалности за изузетан педагошки рад и свесрдно залагање у школовању бројних генерација.

Љубомир Алексов, који је такође бивши ђак ловранске школе, посебно је поздравио најстаријег ученика, Војислава Ластића. Најстаријој учитељици и најстаријем ученику су уручене пригодне захвалнице. Осим њих, захвалнице за успешан рад на пољу образовања и васпитавања, добиле су и учитељице Софија Вукајловић и Јелена Вукајловић, које су са својим колегиницама Милицом и Дијаном Алексов за ову прилику приредиле богат културни програм.

У наставку програма, наступио је хор Српске гимназије, а гости из Културно-уметничког друштва Јелача из Београда, одиграли су неколико грађанских српских игара и извели сплет народних кола.

СРПСКЕ НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ БУДИМПЕШТА