Љубојевић је истакао да је СДК Просвјета највећа и назначајнија кровна институција културе српске националне мањине у Републици Хрватској, која има 52 пододбора, са око 2.300 чланова, који развијају издавачку, информативну, образовну, библиотекарску, музејско-архивску, истраживачку делатност и културно-уметнички аматеризам.
Посебан акценат ставио је на спровођење регистра културне баштине Срба у Хрватској, постојање Централне библиотеке Просвјета, која садржи преко 10.000 наслова, са тендецијом повећања истих из године у годину, као и издаваштва које годишње изда од шест до осам нових наслова, а у области информисања издају часописе Бјела пчела и Просвјета.
Такође, истакао је да се на годишњем нивоу, одржи преко 500 разних манифестација, а све у циљу очувања и развијања културне баштине Србије и националог индентитета, саопштено је из Скупштине Србије.
Љубојевић изнео је проблем који се одоси на имовину Српско-културног друштва Просвјета, која се налази у самом центру Загреба, истакавши да је имовина одузета 1962. године, након чега се водио поступак до 2001, а Влада Републике Хрватске им је 2015. године Уговором о поклону вратила имовину у посед.
С обзиром да се, у складу са хрватским законом, на добијену имовину путем поклона утврђује порез, с тим у вези Пореска управа Републике Хрватске потражује од СКД Просвјета значајна средства на име пореза.
СКД Просвјета, како је објаснио, није у могућности да измири толики износ, имајући у виду да се искључиво финансирају из средстава буџета Републике Хрватске, преко Савета за националне мањине и да немају додатних финансијских средстава.
Костић, Линта и Чотрић су изнели заједнички став да је Одбор спреман у оквирима свог делокруга да помогне у циљу решавања овог проблема, као и да ће, с тим у вези, упутити допис Министарству културе, Министарству просвете и Министарству спољних послова, како би поменута министарства у оквиру својих надлежности предузела одговарајуће мере у циљу очувања имовине у којој се налази СКД Просвјета.
Они су истакли да је због очувања културног, националног и језичког индетитета српске националне мањине решавање овог питања веома значајно.
Један од предлога је био да се у будућности у тој згради оснује културно-информативни центар Србије, попут центра који за сада постоји само у Паризу.
DIJASPORA.NEWS TANJUG
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.