Уредништво Српских недељних новина – гласила српске заједнице у Мађарској, саопштило је да је познати новинар, књижевник и професор универзитета Миливоје Павловић, овогодишњи добитник награде “Теодор Павловић”, за допринос унапређењу информисања у Србији и њеном расејању.
Признање, које од прошле године додељује српски недељник у Мађарској, установљено је поводом 180 година од оснивања Сербског народног листа, претече Сербских народних новина, чију традицију баштине Српске недељне новине. Оснивач и уредник два споменута гласила из 19. века био је Теодор Павловић, јавља за Програм за дијаспору РТС-а Драган Јаковљевић.
У образложењу уредништва српског недељника у Мађарској, каже се да је овогодишњи добитник признања, Миливоје Павловић, својим дугогодишњим радом у медијама и институцијама културе, информисања и образовања, значајно унапредио српски информативни простор, третирајући га у нераскидивом јединству, укључујући у њега медије у матици, у региону и у дијаспори. Проф. Павловић је аутор адресара и опсежне студије о српским медијима у дијаспори; ослањајући се на начело по коме матичност неког гласила не одређује географија већ припадност истом језику, једном духовном огњишту и заједничким отаџбинским идеалима, Павловић је значајно допринео обједињавању расуте националне, социјалне и културне енергије народа чија трећина живи изван матице. Као медијски и научни радник, Павловић је организовао програме стручног усавршавања српских новинара из расејања и помогао њихово организационо повезивање с еснафским удружењима у Србији.
Миливоје Павловић је професионални новинар од 1969. године. Од 1987. до 1991. био је управник Kултурно-просветне заједнице Србије, а затим је два пута биран за министра информисања. За то време интензивно је сарађивао и са српском заједницом у Мађарској, подржавајући рад њених институција и удружења. Седам година био је директор Радио Београда. Током тог периода, ова угледна радиодифузна установа покренула је и емитовала низ емисија посвећених Србима изван матице, од којих се неке и данас емитују и радо слушају.
Позив универзитетског професора Миливоје Павловић обавља од 1998. године. Предавао је на Академији уметности у Београду, а већ годинама је професор и декан Факултета за културу и медије Универзитета Џон Незбит. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Аутор је 15 белетристичких књига и три уџбеника из области комуникологије и медиологије. Добитник је двеју годишњих награда Удружења новинара Србије (1980. и 2003), признања за издавачки подухват године за Kњигу о химни на Међународном сајму књига у Београду (1986), Златног беочуга Београда (1989), Вукове награде (1999) и Светосавске повеље (2000). Децембра 2011. добио је посебно признање ПРО.ПР Асоцијације пи-ар менаџера региона Алпе-Адриа за допринос унапређењу културе комуницирања. Новембра 2012, на шестој професионалној манифестацији Маркетиншки догађај године, примио Признање за развој економског публицитета и јавних односа. Добитник је награде Академије Иво Андрић за књигу Огледало Добрице Ћосића (2015). На недавном Међународном сајму књига у Београду Павловићева монографија Венац од трња за Данила Киша (која је доживела два издања, а већ се преводи на француски и мађарски језик) награђена је специјалним признањем.
Теодор Павловић, оснивач Сербског народног листа
Теодор Павловић, чије име носи награда Српских недељних новина, рођен је 14. фебруара 1804. године у банатском селу (Карлово Драгутиново, данашње Ново Милошево). По завршетку основне школе отац га је, приметивши код сина таленат и жељу за учењем, послао на даље школовање. Гимназију је учио у Хацфелду, Темишвару, Великоj Кикинди, Сегедину и Сремским Карловцима. Завршне разреде положио је у Сегедину, а потом је прешао у Пожун, где је завршио правни факултет. Основао је Сербски народни лист, чији је први број изашао 1. јула 1835. године у Будиму. Лист је касније променио назив у Сербске народне новине, а то гласило је, са краћим прекидима, излазио до 1849. године. Теодор Павловић је био уредник Летописа Матице српске, у периоду између 1832. и 1841. Матичин секретар постао је фебруара 1837. године. Његовим посредовањем, Матици српској приступили су Сава Текелија, Јован Нако, барон Федор Николић од Рудне, Петар Чарнојевић, владика Платон Атанацковић, кнез Михаило Обреновић, митрополит Стефан Станковић, епископ Евгеније Јовановић, Алекса Симић и други. Умро је у педесетој години живота, 12. августа 1854. у родном месту, где је и сахрањен.
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.