Rusija se uplela u izborni proces u Crnoj Gori sa željom da osujeti njen ulazak u NATO, kazao je u razgovoru za Hinu crnogorski ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović.
– Uplitanje Rusije u izborne procese drugih država je danas tema o kojoj se gotovo svakodnevno govori, kako na stranicama svetskih medija, tako i putem izjava zvaničnika raznih država – rekao je Darmanović, prenosi “Jutarnji list”.
To se uplitanje sprovodi, objasnio je, sajber napadima, snažnom propagandom, izdašnim finansijskim pomaganjem strankama koje se protive NATO-u ili EU-u, obaveštajnim radom.
U skladu s doktrinom hibridnog ratovanja ovakve akcije ne provode službene ruske institucije pa Moskva najčešće može reći da iza takvih akcija ne stoji, niti da je s njima upoznata, dodaje Darmanović.
– Ali s druge strane upornim istraživačkim radom se može jasno pokazati bliska povezanost s državnim subjektima – rekao je.
– Sve to se događalo u vreme listopadskih izbora u Crnoj Gori, ali s jednom velikom razlikom – u našoj zemlji pokušan je i otvoreni državni udar, uključujući i napad na bivšeg predsednika vlade. Kako dosadašnji tok istrage pokazuje, organizatori ove akcije bili su pripadnici ruske obaveštajne zajednice – naglašava Darmanović.
Rusija se u izborni proces u Crnoj Gori uplela pružajući političku, finansijsku i medijsku podršku onim snagama u Crnoj Gori koje do dana današnjeg, ni posle deset godina, nisu prihvatile činjenicu da je Crna Gora samostalna država i da njena samostalnost neminovno znači članstvo u NATO-u, rekao je.
– Svi njihovi napori bili su motivirani samo jednim ciljem – da se spreči ulazak Crne Gore u NATO – naglasio je šef crnogorske diplomatije.
– Ne očekujemo da će ovaj pritisak stati samim tim što ćemo postati članica NATO, ali će tada klima biti drugačija i kao članica kolektivnog sistema sigurnosti s takvim izazovima ćemo se lakše nositi – ocenjuje Darmanović.
Govoreći o reakcijama EU i NATO-a na te događaje Darmanović je rekao da su crnogorski partneri u tim dvema integracijama prvo i sami bili zatečeni, kao i cela crnogorska javnost, no da Crna Gora, nakon što im je predočeno činjenično stanje, u rasvetljavanju čitavog slučaja i opsežnoj istrazi koja se još uvek vodi, ima njihovu značajnu podršku i pomoć.
Izvanparlamentarno delovanje opozicije
Odgovarajući na pitanje o podršci srpskim i ruskim nacionalistima u Crnoj Gori, pre svega među nekim čelnicima opozicije, crnogorski šef diplomatije kazao je kako je posebni državni tužitelj proširio istragu na neke od čelnika Demokratskog fronta, iznoseći sumnju da su bili umešani u celi scenario državnog udara i da je on pripreman u njihovu korist. Dodao je da će sudski proces pokazati je li ova sumnja bila osnovana.
Darmanović takođe ističe da opozicija od 16. oktobra nije ušla u parlament, već ga bojkotuje, uprkos izveštaju međunarodnih organizacija i institucija, poput OESS-a i Veća Evrope, o tome da su izbori sprovedeni na legalan i legitiman način te da se radilo o slobodnim i poštenim izborima.
Postoji i niz preporuka o tome kako se izborni ambijent može poboljšati, kaže Darmanović dodajući da ih vlada prihvata kao dobrodošle i spremna je da ih implementira.
No crnogorska opozicija, navodi, ostala je usamljena u osporavanju legalnosti i legitimnosti oktobraskih izbora, pri čemu opozicione stranke nisu dosledne, jer su bez problema preuzele vlast i formirale gradske uprave u opštinama (Budva, Kotor) gde su pobedile, a bojkotuju vlast na nacionalnom nivou na kojoj su izgubile.
EU i SAD odbacuju politiku bojkota i kontinuirano traže od opozicije povratak uobičajenim formama delovanja u demokratskom sistemu odnosno povratak u parlament, ističe Darmanović, a situacijom nisu zadovoljni ni crnogorska vlada i parlamentarna većina, koje smatraju da politička zategnutost ne donosi nikome ništa dobro.
Crnogorski ministar istakao je da njegova zemlja vrlo ceni konstruktivni stav Srbije u rasvetljavanju pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, kada je uhapšena i skupina srpskih državljana.
Dodaje da je i kasnije nastavljena komunikacija između nadležnih policijskih službi, tužiteljstava i ministarstava pravosuđa te da su u prvom razdoblju istrage premijer Aleksandar Vučić i srpska vlada pružili veliku pomoć crnogorskim službama s obzirom da je teritorija njihove zemlje bila zloupotrebljena za pripremu akcija.
Darmanović ističe da, uporedno s težnjom za ulazak u članstvo EU i NATO, crnogorska spoljna politika veliku važnost pridaje razvoju i jačanju dobrosusedskih odnosa i sveukupnoj regionalnoj stabilnosti i prosperitetu.
Crna Gora kroz različite inicijative ostvaruje konkretne oblike saradnje sa zemljama zapadnog Balkana, pri čemu se posebno izdvaja saradnja zemalja regije u okviru Berlinskog procesa, inicijative koju je pokrenula Nemačka i koja u velikoj meri pomaže u realizaciji ključnih infrastrukturnih i energetskih projekata koji će doprineti pojedinačnom i ukupnom razvoju regije.
(Dijaspora.news/jutarnji list)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.