U Srbiji živi manje od osam miliona stanovnika, dok četiri miliona naših živi u dijaspori.
Ovo je podatak koji je nedavno saopštila ministarka zadužena za pitanja populacione politike Slavica Đukić Dejanović.
Đukić Dejanović je, otvarajući međunarodnu naučnu konferenciju “Savremene migracije stanovništva: nove perspektive i izazovi”, navela da je neophodna saradnja sa građanima koji žive u dijaspori.
“Činjenica da žele da postignu ciljeve kada odu iz Srbije, ali i da uvek imaju i komunikaciju sa zemljom porekla dobar je most da razmišljamo kako da radimo na programima povratka onih koji mogu da dođu ili da nađemo mogućnosti za saradnju sa migrantima koji su napustili Srbiju”, rekla je Đukić Dejanović.
Poručila je i da će se u svom resoru baviti dijasporom, spoljašnjim, ali i unutrašnjim migracijama, kao segmentom populacione politike.
Govoreći o unutrašnjim migracijama, ministarka je rekla da smo svedoci da u Srbiji nerazvijene sredine ostaju prazne, jer ljudi odlaze u veće centre iz ekonomskih razloga, te da je veliki problem depopulacija nekih područja, poput Crne Trave i Babušnice.
Upozorila je da je Republički zavod za statistiku, na osnovu podataka iz 2011. godine, procenio da naredni period neće nikako biti korak napred na planu populacione politike, već eventualno pokušaj da se zadrži i usmeri negativan trend.
To je razlog za upozorenje i poziv na spremnost i angažman, pre svega za struku koja treba da da određene ideje, rekla je ministarka.
Kao problem navela je i činjenicu da iz Srbije odlazi sve veći broj obrazovanih, što je dodatni razlog da nauka i struka, u okviru istraživačkih projekata i znanjem daju podsticaj vladi i ministarstvu koje se bavi populacionom politikom.
Podsetivši da je devedesetih godina usled masovnih prinudnih migracija u Srbiju došlo bližu 700.000 ljudi iz zemalja bivše Jugoslavije, ministarka je rekla da je njihov status gotovo izjednačen sa ostalim građanima, ali da je potrebno još da se radi da bi integracija bila potpuna.
“Ovo doživljavam kao početak saradnje Vlade Srbije sa institucijama koje se bave naukom i već imaju izvanredne rezultate”, poručila je ministarka učesnicima konferencije.
SRPSKI BEČ
Beč
Jedan od evropskih gradova, gde živi najviše Srba, je sasvim izvesno Beč. Nakon Austrijanaca u Beču živi najviše građana Srbije, podatak je objavljen u novom bečkom Statističkom godišnjaku za 2015. u kojem se navodi i da Bečlije na cipele godišnje potroše više para nego na slatkiše.
Tako, na primer, u Beču danas živi 1,8 miliona ljudi, od kojih su 51,5 posto žene.
Stanovništvo Beča čine državljani 181 zemlje, a nakon Austrijanca (72,6) u austrijskom je glavnom gradu najviše državljana Srbije (4,1) odsto. Slede Turci, Nemci, Poljaci i Rumuni.
Prema tzv. “Big Mac – Indexu” u Beču je potrebno raditi 12 minuta za kupovinu ovog popularnog McDonaldsovog proizvoda. Poređenja radi, u Berlinu je za kupovinu tog proizvoda potrebno raditi 13, u Briselu 16, Rimu 18, a u Madridu 19 minuta.
Bruto domaći proizvod Beča iznosi 84,2 milijarde evra, odnosno 47.300 evra po glavi stanovnika.
