U Donjoj Saksoniji, u Nemačkoj, gde se državljani Crne Gore jedino mogu prijaviti za azil, u 2015. godini je predato 3.142 zahteva, što znači da je Crna Gora po broju predatih zahteva u ovom delu Nemačke bila na drugom mestu iza tražioca azila iz Sirije, saopšteno je danas na okruglom stolu „Ekonomske emigracije u EU-uzroci i posledice“, koji je održan u Podgorici.
Trend iseljavanja iz Crne Gore, posebno sa severa, donekle je zaustavljen u 2016. godini.
Učesnici na današnjem okruglom stolu saglasni su da su dominantni razlozi za iseljavanje socio-ekonomska situacija i nivo nezaposlenosti.
Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, kazao je da iako dosadašnji statistički podaci pokazuju da se ovaj trend značajno smanjio u 2016. godini, uzroci i posledice ovakvih kretanja stanovništva moraju biti ispitani i adresirani kako bi se potencijalno novi talasi sprečili.
„Talas ljudi koji su tražili azil u nekoj od zemalja EU dostigao je vrhunac u 2015. godini. U Donjoj Saksoniji, u Nemačkoj, gdje se državljani Crne Gore jedino mogu prijaviti za azil, taj broj je prošle godine iznosio 3.142, što je značilo da je Crna Gora po broju predatih zahteva u ovom delu Nemačke bila na drugom mestu iza tražioca azila iz Sirije.
Problem je ako crnogorski poljoprivrednik, koji ima stado od 300 ovaca, sve to rasproda, ne bi li otišao u Nemačku da traži azil. Pravi problem je ustvari kada se on vrati u Crnu Goru, kada shvati da je odlazak i traženje azila bila prevara. To je problem celog društva“, rekao je Radulović.
Boris Marić, ministar rada i socijalnog staranja Crne Gore smatra da je proces iseljavanja stanovništva Crne Gore prisutan već nekoliko godina, i nakon talasa iseljavanja tokom 90-tih godina prošlog veka.
„Posebno je zabrinjavajuće što ovaj trend nije zaustavljen. Dodatno je problematično što se o ovoj temi ne govori dovoljno, ne postoje precizni podaci. Statistički pokazatelji su, da je u Crnoj Gori evidentirano 64.000 građana koji koriste neku vrstu pomoći, a od uvođenja informacionog sistema socijalnog staranja imamo blizu 190.000 građana koji su se zahtevom obratili i tražili neki vid pomoći, dok zahtevi za jednokratnu pomoć stižu svakodnevno. Broj korisnika se ne smanjuje, već stižu svakodnevno. Ovo znači da je skoro trećina crnogorskih građana u stanju socijalne potrebe“, mišljenja je Marić.
Fiona McCluney, šefica kancelarije UNDP-a u Crnoj Gori veruje da su socio-ekonomska situacija i nivo nezaposlenosti, mogući razlozi migracija iz Crne Gore.
„Ljudi se sele, jer žele dobro obrazovanje za svoju decu. Zatim nesigurnost u budućnost, u ekonomski razvoj. To su sve faktori koji utiču na ljude“, poruka je McCluney.
