Ambasador Srbije u Crnoj Gori, prof dr Zoran Bingulac, u svojoj rijetko bogatoj i raznorodnoj biografiji imao je uspješne karijere sportiste, ministra, ambasadora, univerzitetskog profesora, pisca. Za njega se, bez zadrške može reći da je svojim životom i knjigama, povezao države, gradove i vjekove, pretke i potomke, zemlju i nebo.
Bingulac, kako je rekao jedan njegov prijatelj, nije živio jedan, već više života.
On je jedan od onih, rijetkih, ljudi koji sve svoje živote, iznose istom energijom. Beskomprimisno traži i izvlači samo najbolje iz svijeta oko sebe. I iz samoga sebe.
Dr Zoran Bingulac već više od tri godine predstavlja državu Srbiju u Crnoj Gori. Prethodno je, najprije kao omladinski fudbalski reprezentativac Jugoslavije, potom kao univerzitetski profesor, zvaničnik Grada Beograda, ministar, ambasador u Južnoafričkoj Republici, pisac, stigao i do najskrivenijih kutaka planete i, kao rijetko ko, upoznao i veliki broj naših ljudi u rasijanju.
Obišli ste cio svijet i sreli se sa brojnim zvaničnicima ali i našim ljudima u dijaspori?
Neiscrpna snaga i ogroman neiskorišten potencijal nalaze se u našim uspešnim ljudima širom sveta koji u srcu nose titraje svoje otadžbine. Istina je da se domovina više voli što ste udaljeniji od nje. U to sam se uverio u susretima sa našim zemljacima od Kanade do Urugvaja, od Rta Dobre Nade do dalekog Japana. Drago mi je da ste ovaj portal posvetili našim sunarodnicima koji su rasuti po belom svetu, dugo čekajući logičan poziv da učestvuju u ostvarenju razvojnih planova naših država. Uveren sam da ćete na taj način probuditi uspavane duhove, jer dosadašnji brojni pokušaji korištenja znanja i ogromne želje naših sunarodnika nisu davali željene efekte.
Neiscrpna su područja zajedničkog delovanja radi očuvanja našeg naroda, uz podršku uspešnih sunarodnika iz sveta nauke, biznisa i kulture. Pojedinačni svetli primeri u tom domenu predstavljaju pozitivne izuzetke od naše poslovične učmalosti na tom planu.
Mnogo ste putovali i u vrijeme velike Jugoslavije, možete li napraviti paralelu u odnosu na današnje vrijeme?
Imao sam prilike da se širom sveta srećem i sa istaknutim zvaničnicima pojedinih država, koji su studirali u bivšoj Jugoslaviji iz koje su poneli divne uspomene. Uverio sam se na konkretnim primerima da su iskreno bili spremni da pomognu našim preduzećima i ustanovama u konkretnim situacijama, a mi im se nismo ni obratili. Mislim da u to vreme nismo na pravi način iskoristili ugled i potencijale koje je je imala velika Jugoslavija.
Danas, privlačenje stranih investicija predstavlja jedan od osnovnih razvojnih prioriteta regiona. U tom procesu neophodno je učešće naših uspešnih ljudi u svetu. Čak i njihov kapital, i pored izraženje želje, je nedovoljno uključen u razvojne projekte. Kako ubediti strance da ulažu kapital u naše države, a da prethodno u to nismo uključili predstavnike naše elitne dijaspore? Takođe, svedoci smo da mladi ljudi odlaze i često ostaju u državama gde se obrazuju. Tokovi znanja u narednom periodu moraju promeniti svoj smer, na dobrobit i zadovoljstvo svih naših građana, kaže dr Bingulac.
Priča o čovjeku koji je, samo u svom dosadašnjem životu, svojim iskustvom, aktivnostima i energijom, proživio nekoliko života, izostavljanjem bilo kojeg od njih, u najmanju ruku, ne bi bila kompletna.
Ipak, kada je u pitanju dr Zoran Bingulac, onima koji ga poznaju, prirodno je da je, u vrijeme dok je bio profesionalni fudbaler u Zvezdi i Veležu, doktorirao na pravnom fakultetu, što su mediji svojevremeno ispratili naslovima “Doktorirao u kopačkama”, da je na promocijama svojih stručnih knjiga i ekonomskih udžbenika recitovao poeziju, da je gostujući u TV emisijama otpjevao neku od 9.000 (da, dobro ste pročitali, devet hiljada!) pjesama koje zna naizust.
Bio je poznat kao ministar koji vozi bicikl od Beograda do Užica, Šapca, Novog Sada…u vrijeme kada vožnja bicikla na ovim prostorima nije bila popularna kao danas.
Novine su, u to vrijeme pisale o tome, kako ste biciklom putovali stotine kilometara?
-To je ljudima bilo simpatično, a meni je bilo neophodno, kao bivšem sportisti, jer tokom radne sedmice, zbog brojnih obaveza nisam imao vremena za sportske aktitvnosti. To je bilo i jedino vreme u kome sam mogao da razmišljam o svojim prijateljima, pesmama i prohujalim, romantičnim vremenima. Dok sam vozio bicikl osmišljavao sam planove i teme za nove knjige i romane, priča Bingulac u eksluzivnom intervjuu za portal “Dijaspora News”.
Dr Zoran Bingulac -a prijatelji ga zovu Binge – vas. svojom tihom snagom, tjera da trčite njegovim tempom. Nema zastajkivanja, nema odlaganja, nema izgovora.
Šapčanin koji je obišao planetu, ali srcem nikada nije napustio rodni grad.
Zašto je Šabac toliko poseban?
– Oduvek sam bio zaintrigiran tradicijom mog rodnog Šapca. A kako i ne bi kad je moj pradeda, poznati trgovac Panta Simić, našao mesto u poznatoj pesmi “Prošetali šabački trgovci”. Naime, u to vreme Šabac je Beogradu bio glava u kulturnom smislu. U pesmi prvi ide Todor Knežević, drugi Panta, pa treći Kolarica Joca. Nedavno sam tu pesmu otpevao u jednoj TV emisiji a harmoniku je svirao Branislav Đokić, takođe Šapčanin. Zbog svega toga bio sam veoma počastvovan kad sam, pred odlazak na ambasadorsku funkciju u Južnoafričku Republiku, imenovan za predsednika odbora za proslavu 190 godina Mišarskog boja, priča Bingulac.
Povodom nedavne proslave 180 godina ugledne Šabačke gimnazije, održano je “Veče sa našim đakom” ambasadorom prof dr Zoranom Bingulcem i prikazan je video “Pedesetogodišnji vremeplov” koji eksluzivno objavljujemo. Ovaj video je prilično zgusnuta životna priča Zorana Bingulca.
Predstavljanjem na ovogodišnjoj proslavi Šabačke gimnazije, jedan od njenih, brojnih, uspješnih đaka, dr Zoran Bingulac, spojio je svoj “beskrajni plavi krug” i simbolično se vratio kući, baš kao što je to učinio u Seobama Vuk Isakovič.
Bingulčevo putešestvije, oivičeno ovim krugom, započelo je prije 30 godina. Tada je, na 150-godišnjicu Šabačke gimnazije odbranio doktorsku disertaciju, a dvije godine kasnije, svoju prvu knjigu “Individulano prisvajanje gradske rente u Jugoslaviji”, posvetio upravo ovoj gimnaziji kao svom ishodištu.
Posle 30 godina, koje je proveo “između neba i zemlje”, nogama čvrsto utemeljen u sportu, politici, diplomatiji, profesuri, i glavom zagnjurenom u nebo među ptice – koji su na koncu završile u njegovim knjigama – Bingulac je u Šabačkoj gimnaziji predstavio svoju knjigu o upletenim ogledalima belog gavrana, koji je tokom 500 godina svog veka, povezao crnogorske planine i srpske ravnice, pretke i potomke. Slučajno ili ne, ova knjiga je napisana upravo u Crnoj Gori.
Poslednjih godina se njegov beskrajni plavi krug snažnije savijao oko srca, Srbije, Šapca, i u njemu je već sazreo beli gavran koji je mnogo prošao i mnogo zapamtio, pa se, postulatom kosmičke matematike, materijalizavao u romanu Upletena ogledala premudrog petovekovnog belog gavrana.
Zašto priča o gavranu i ogledalima?
Ovo je roman o zabrinutim pticama i zaludnim ljudima. Istovremeno je u njemu prihvaćena teza da ogledala nastavljaju da žive živote svojih ranijih vlasnika. U toku svog neobičnog i maštovinog petovekovnog života beloperi gavran Antonije je sakupio razna ogledala koja su na čudnovat način povezana sa jajolikim organskim kristalom nepoznate zaštitničke kosmičke civilizacije… Proročki gavran je preko četiri veka provodio dane u crnogorskim, raškim i hercegovačkim predelima, pre nego što se, sa jakim razlogom, pre više od veka nije nastanio u kamenom skloništu u blizini belog grada na spoju dve ravničarske reke.
Ko je gavran Antonije najbolje oslikava deo teksta iz romana koji čita poznati šabački glumac Borivoje Božanić.
Bingulac je i romantičar, zaljubljen u prirodu i zabrinut nad sudbinom planete, a roman o gavranu koji je živio 500 godina, između ostalog, nosi snažnu ekološku poruku:
“U oku beloperog gavrana.
na ostrvu tajni beskraja u oku ljudskog neznanja,
tuguje suza prirode vapaja”.
Crna Gora je u njegovom životu postojala i mnogo prije nego što ga je u nju, naizgled, doveo posao. Ona se, kao i gavran u knjizi, samo materijalizovala u njegovom životu. Čarobni predjeli Crne Gore iz ptičje perspektive zauzeli su značajno mjesto u njegovom novom romanu.
-U romanu je nagovešteno da bi svi ljudi momentalno postali ptice ukoliko bi bar na tren mogli da upoznaju boje i zvukove ptičjih snova. Prepliću se kosmičke tajne, koje poznaje samo premudri beloperi gavran Atonije…, pojašnjava Bingulac.
Na suštinsku razliku između zemaljskih i, kako kaže pisac, narcisoidnih kosmičkih tajni ukazuje dio romana, koji je na promociji pročitala mlada šabačka umjetnica Nina Simić.
Šta nam to saopštava ptica koja je tako dugo živjela, i mnogo vidjela, i to odozgo, kada znamo da onaj ko na brdu ak imalo stoji više vidi no onaj pod brdom?
Beloperi gavran je započeo svoju dugo čekanu vekovnu misiju u povezivanja zemlje i neba, a ne neba i zemlje. Na tom putu mu je potrebno i ohrabrenje… Pažljivi čitalac uočiće upozorenja i mudre poruke gavrana Antonija upućene zaludnim ljudima. Živeći na mestu prastare kulture i izvorištu prvog slovnog pisma u čudnovatom kontaktu sa nepoznatim bićima beloperi gavran Antonije jasno daje upozorenja: Dolaze prorokovana vremena!
Iako je priča o gavranu sazrijevala godinama, napisali ste je po dolasku na mjesto ambasadora u Crnu Goru?
-Naučne knjige se mogu pisati u bilo koje vreme. Potrebno je samo iskustvo, znanje i sistematski rad. Romani traže inspiraciju, koja ne dolazi nikada u željeno vreme, već kao iznenadna oluja. Radnja i poruke romana su svoj puni smisao našli u čarobnim predelima Crne Gore. Inspriacija je došla nenadano i isključivo u noćnim satima, kada mi je beloperi gavran dozvolio da upoznam lepotu ptičjih snova i maštarija. U maštovitom romanu svi pomenuti usputni događaji su istorisjkog karaktera. Meni je najinteresantnija priča o izgubljenom ogledalu lepe Jelene, kćerke kralja Nikole, koje se nalazi u posedu belog gavrana, priča Bingulac.
ŽIVOT U KNJIGAMA
Promocija poslednjeg Bingulčevog romana je, inače, održana u Udruženju književnika Srbije a pred prepunom salom su govorili Radomir Andrić, predsednik Udruženja književnika, dr Draško Ređep i Miloje Popović. Ovih dana na sajmu knjiga u Beogradu se već pojavilo drugo izdanje romana i komplet objavljenih knjiga dr Bingulca na srspkom i engleskom jeziku. Evo šta je Radomir Andrić rekao o romanu:
“Pred nama je još jedan roman Zorana bingulca sazdan od fantazmagoričnih elemenata i realističke potke u fabuli opčinjenoj značenjima, koja se prožimaju simbolično naspram života, koliko stvarnog, toliko izmaštanog. Mnogo toga je podređeno narativnom toku između onog manje podrazumevnog i više neočekivanog u pronalaženju samosvojne zagonetke, koja se razrasta tragom brojnih alegorija, u čijoj osnovi naziremo nadrealistička iskustva i pomeranje pogleda ka sanopisnom izvoru pripovedanja. Tu sklonost ovog autora uočili smo i ranije u knjigama, kojenim po meri stvarnosti prisutne u nekoj vrsti nadlogičnog imenika oslonjenog na mistične pritoke iz vremena teško dešifrovanog, a neizbežnog u neprestanom promišljanju čovekove uloge za odbranu civilizacijskih vrednosti.”
Vaš prethodni roman Vitoperena vremena, odnosno njegov prevod na makedonski jezik je od strane Mediteranske akademije u Strugi proglašen za roman godine u Makedoniji?
Ovaj roman je imao više izdanja a preveden je i na engleski jezik. Samo u Vitoperena vremena, čiste duše krenuće stazama beskraja u prelomu spiralnih prostora svemira. Ovaj roman u kome se prepliću stvarni i maštoviti likovi je posvećen nemirnim senkama dragih duša u međuprostporima romana. O ovom romanu dr Draško Ređep piše u svojoj recenziji: Datum kataklizme (21.12.2012.) za Zorana Bingulca nije mahnita pretpostavka niti proročka algebra Maja, nego šansa, neprikosnovena mogućnost i plodonosna podozrivost. U pitanju je novi darmar svesti i sveukupnog relativizma. Mag naše valjano nagoveštene telesne inteligencije, on je upravo “tajanstvenim učešćem jednog bedra” (Rastko Petrović) poništio mnogobrojne strahove i izvedena proročanstva, zarad erotične dijaloške vrteške koja je bez premca u savremenom romanu. Jedinstveni uslov za nesvakidašnja prmišljanja o strasti. Radoznalost je sveta.
Zapažena su bila tepanja glavnog junaka upućena svojoj ljubavi: Ti si samo moje belušavo čedašce. Strastveni nezaboravak. Bela golubica. Moj životić. Saosećajno slavujče. Zavodljiva spasiteljka. Krotka čudotvorka.Emotivni vražić. Nemirna sokolica. Prevruća iverčica. Varljivi labudić. Uzbuđena svadljivica. Neugasiva želja… Ti si moja bledunjava robinjica. Napasna lepojčica. Ljubomorni leptirak. Krotko ljubimče. Razvođe života. Ljupki mravuljak. Melemna medenka. Nestašna pahulja. Neugasiva pomisao…
Roman za uvek mlade e6 je prvi roman Bingulca koji je objavljen na srpskom i engleskom jeziku. O njemu dr Draško Ređep kaže: Dve ključne imenice Elijasa Kanetija, moć i strah, nadnose se nad horizonte romana Zorana Bingulca kao zlokobni metronom savremenosti. Pisana za uvek mlade, ovaj naočiti i po mnogo čemu naročiti roman u ledenom sistemu predračuna i preciznih predviđanja sugeriše mogućnost (ipak) slobode. Veliki alibi.
Moto romana je: U modrim dubinama planinskog jezera mašte, opkoljenog obalom izmišljenih likova i događaja i stenama laži, rado se odmara istina. Interesantni su i delovi knjige o pesmama, kojima u Parizu gospodari glavni junak Elu koje upečatljivo nagoveštavaju titraje prošlih romantičnih vremena.
Dio romana koji govori kako glavnom junaku Eluu izgleda njegov voljeni grad, u kome nije bio više od 30 godina, Bingulac je pisao, misleći na svoj rodni Šabac, koji se provlači kroz sva njegova djela.
Objavili ste i tri interesantne knjige o pravilnoj upotrebi predloga u engleskom jeziku (Prepositions), kao i Slepi crveno-beli dani, In medias res, koja donosi interesantne tekstove novinara o vašoj raznorodnoj karijeri.Međutim vaše osnovno i kontinuirano angažovanje je usmjereno na objavljivanje naučnih knjiga iz koga je saznanja o ekonomiji i finansijama sticalo hiljade studenata. Objavili ste 11 naučnih knjiga sa više dopunjenih izdanja u tridesedogodišnjem periodu. Koje su vam najdraže?
Dr Zoran bingulac Foto Dijaspora News
Svakako prva knjiga “Individualno prisvajanje gradske rente u Jugoslaviji, koja u stvari predstavlja moju doktorsku disertaciju na pravnom fakultetu u Beogradu. U ovom periodu sam samostalno ili sa kolegama objavio više knjiga iz oblasti ekonomije i finansija. Najznačajnije, i meni drage knjige su Javne finansije, Moneterne i javne finansije i Savremene finansije, kao i poslednje objavljene Savremene finansije sa koleginicom Vesnom Miletić. Knjiga Savremene finansije je posvećena saznanjima o tokovima novca u maglovitim lavirintima modernih finansijskih tržišta. Ona obuhvata monetarne finasije, bankarstvo, javne finansije, antiiinflacionu politiku, poslovne finansije, finansijska tržišta I međunardone finansije. Pisana je jasnim jezikom sa ciljem da student zavole razne oblasti finasijske nauke.
MOJ PRIJATELJ MENDELA
Dr Zoran Bingulac je bio ambasador SRJ u Južnoafričkoj Republici za koju ga vezuju lijepa sjećanja.
– Pre svega, mogu sa ponosom da kažem da je Nelson Mendela bio moj prijatelj. Ta iskustva iz druženja sa ovom ljudskom gromadom, meni su od neprocenjivog značaja.
FUDBAL U SRCU
Binuglac je igrao za mladu fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije, ali ga je život odveo drugim putem. Jedini je fudbaler koji je postao doktor nauka još dok je igrao fudbal. Bungulac, međutim, i danas nosi fudbal u srcu, i u nekoliko navrata je, tokom proteklih godina, bez dlake na jeziku, kritikovao stanje u srpskom fudbalu, predlagao rješenja, a 2008. godine su ga, čak, mediji “vidjeli” na mjestu predsjednika FS Srbije, što je on kategorično demantovao. Spekulacije su potekle kada je izabran za delegata grada Beograda u Fudbalskom savezu Srbije.
(Dijaspora News)
